Srbija – IKT potencijal jugoistočne Evrope

Već neko vreme, Srbija se nalazi među destinacijama koje preporučuju trendseteri. Posebno je popularan Beograd, grad u kom se tako lepo spajaju istok i zapad. Uz njega, zemlja sa pregršt prirodnih resursa privlači i mnoge ljubitelje zdravog života. Kada je u pitanju posao, flamanska preduzeća još nisu u potpunosti otkrila ovu balkansku zemlju. U svakom slučaju, prilike za trgovinu su tu i definitivno je vreme da se ovo interesantno tržište predstavi.

Osvajanjem srpskog tržišta otvaraju se i putevi ka zapadnom Balkanu i Evroaziji

Marijana Milošević, naša predstavnica u Srbiji i Zdravko Ilić, direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Belgiji, često sarađuju. Oboje imaju sopstveni fokus kada je u pitanju podrška koju pružaju flamanskim preduzetnicima: uvoz i investicije su u nadležnosti Komore, a poslove koji se tiču izvoza u Srbiju preuzima naš stručnjak tamo. Međutim, u praksi je, često, vrlo teško povući granicu. Mnoga inostrana preduzeća u Srbiji istovremeno preuzimaju ulogu uvoznika, investitora i izvoznika, a to praktikuju i flamanski preduzetnici.

Zdravko Ilić ovako objašnjava situaciju iz svoje perspektive:

„Od kada je Srbija postala kandidat za priključenje Evropskoj uniji 2012. godine, nastala je neka nova, sveža atmosfera u zemlji. Primetna su zalaganja srpskih vlasti da ispune očekivanja predsednika Evropske komisije da Srbija postane članica EU 2025. godine. Svi ti napori imaju pozitivan uticaj na celokupni poslovni ambijent u Srbiji. Korak po korak, radi se na uklanjanju prepreka, kao što je, na primer, otežano dobijanje građevinske dozvole. Srbija je takođe šampion u niskim poslovnim troškovima, kao sto su električna energija, poštanske usluge, ali i porezi, poput PDV i porez na dobit. I srpska ekonomija to primećuje, te je u poslednje 4 godine stopa nezaposlenosti pala sa 22% na 13%, a svetske agencije poput S&P i Moody’s sve bolje ocenjuju srpski kreditni rejting.“

U korak sa Evropskom unijom

„Srbija u narednom periodu treba da investira najmanje 14 milijardi evra kako bi dostigla evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine. A to je prilika za flamanska preduzeća. Pored toga, ulaganja u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu su prioritet srpske vlade, kaoi veliki urbani projekti, poput Beograda na vodi. Kao rezultat, Srbija ponekad izgleda kao jedno veliko gradilište. U pojedinim sektorima, poput vetroenergetika, flamanska preduzeća su se već pozicionirala kao lideri. Sektori kao sto su voće i povrće i metalska industrija imaju potrebu za flamanskim znanjem i ekspertizom. Na kraju i u IT-sektoru bi saradnja između flamanskih i srpskih preduzeća mogla da dovede do plodne simbioze. Flandrija poseduje najmoderniju tehnologiju, a Srbija ima visokoobrazovanu radnu snagu.“

Prolaz

„Srbija je potpisnica velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, a to za flamanske izvoznike predstavlja jednu od najvećih pogodnosti koje tamo mogu dobiti. Oni iz Srbije mogu izvoziti u celu Evropu – uključujući i Rusiju, a po smanjenim carinama u SAD, Australiju i Japan. A to je potencijlano tržište od 1,3 milijarde ljudi. Osim toga, od 2018. pa do 2023. biće aktuelan i petogodišnji projekat koji ima za cilj da zapadni Balkan pretvori u veliku i celovitu trgovinsku oblast. U tu oblast, pored Srbije spadaju i Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Kosovo. Osvajanjem srpskog tržišta, koje ima oko 7 miliona stanovnika, stvara se i odlična odskočna daska ka drugim zemljama zapadnog Balkana  na kome ima oko 20 miliona potrošača. Ali da bi se u potpunosti profitiralo od te prilike treba već danas krenuti u akciju. Ko bude odugovlačio, preduhitriće ga konkurencija.“

Prevod Com&Co – časopis Wereldwijs, januar 2018 – dosije Srbija