Želela je da bude profesorka srpskog jezika i književnosti, ali se ipak opredelila da upiše u to vreme novoosnovani smer marketinga na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Danas su u biografiji Sanje Popović Pantić, doktora ekonomskih nauka, osnivača i predsednice Udruženja poslovnih žena Srbije zaposlene na mestu naučne saradnice u Institutu Mihajlo Pupin u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, skrivene tri tajne uspeha: žar, ljubav prema onome što radi i istrajnost. Dr Sanja Popović Pantić nalazi se već nekoliko godina na Blicovoj listi 200 najmoćnijih žena u Srbiji. 2012. godine dobila je priznanje Biznis planeta za doprinos razvoju preduzetništva, a ubrzo zatim i nagradu Svet različitosti koju dodeljuje međunarodna alijansa žena sa sedištem u Vašingtonu. Ovu prestižnu nagradu dobila je na predlog Ambasade SAD-a i tako se našla među 100 ljudi na celoj planeti, koji se jednom godišnje nagrađuju za doprinos unapređenju položaju žena. Dobitnica je i priznanja Kapetan Miša Anastasijević 2017. za najuspešniju poslovnu ženu u Srbiji. Udruženje ove godine proslavlja dve decenije postojanja, a njegova predsednica i jedan od osnivača, zadovoljna je što je žensko preduzetništvo konačno u Srbiji prihvaćeno kao važan faktor ekonomskog razvoja.
Bazar: Da li je Srbija bila pogodno tlo za razvoj ženskog preduzetništva i s kojim ste se sve preprekama suočavali u ove dve decenije kako biste ga, radom kroz Udruženje, učinili plodnijim? Koja je vaša lična misija?
Dr Sanja Popović Pantić: Već posle deset godina, na polovini našeg postojanja, napravile smo jednu rekapitulaciju i preispitale misiju, viziju i ono što piše u našem Statutu i shvatile da ono što je napisano u potpunosti i ostvarujemo u praksi. Ukratko, kroz Udruženje omogućavamo ženama da unapređuju svoje poslovanje, a početnicama da povećaju održivost svojih biznisa kroz edukacije, mentorstvo od strane iskusnijih i umrežavanje. Mislim da je naša najveća zasluga u tome što su nakon 20 godina preduzetnice postale prepoznate kao ekonomska snaga srpske privrede.
Bazar: Autor ste i koordinator većine projekata za razvoj ženskog preduzetništva. Konkretno, recite nam nešto o projektima koje ste do sada realizovali? Na koji ste od njih najponosniji?
Dr Sanja Popović Pantić: Iza nas je više od 150 uspešno realizovanih projekata, a najponosnije smo na stvaranje mreže lokalnih udruženja i podršku preduzetnicama da se na lokalu organizuju. Dobili smo i nagradu Evropske komisije 2013. godine upravo za razvoj mreže na nacionalnom nivou, jedno specijalno priznanje koje nam je zaista dalo vetar u leđa. Smatram da je veoma bitno da se prepoznaju ovi potencijali, ne samo u glavnom gradu, već i u svim delovima Srbije, jer su rodni stereotipi ipak prisutniji u manje razvijenim područjima i regionima.
Bazar: Od 2007.godine UPŽ dodeljuje godišnju nagradu u ženskom preduzetništvu, a to je Cvet uspeha za ženu zmaja, što će reći da ste prošle godine obeležili desetogodišnji jubilej. Zašto je važno ukazati na te pozitivne primere?
Dr Sanja Popović Pantić: Najbolji promoteri ženskog preduzetništva su uspešne žene, vlasnice i menadžerke srednjih i velikih preduzeća. Za novo vreme u biznisu, potrebno nam je preduzetništvo sa ljudskim likom, jer u tome i leži nova šansa za napredak i angažovanje ženskog biznisa. Kroz našu nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja mi upravo otkrivamo bisere u regionalnom razvoju, dakle, žene koje su iz entuzijazma, često i iz nužde, osnivale svoje firme i dovele ih posle nekoliko godina poslovanja do nivoa da su ne samo prepoznate na lokalnom tržištu, nego neke od njih i izvoze. Preko 400 žena promovisali smo kroz našu manifestaciju. Negde oko 120 ih je nagrađeno, od onih glavnih do specijalnih priznanja. Cilj nagrade nam je, pre svega, bila društvena afirmacija ženskog preduzetništva.
Bazar: Pripremate li nešto posebno, neko priznanje ili projekat za ovu jubilarnu godinu?
Dr Sanja Popović Pantić: Ove godine napravićemo jedan interesantan presek, zato što ćemo birati pobednice samo u jednoj kategoriji, Zmaj nad zmajevima. Pobednice će biti birane između dosadašnjih dobitnica, a biraće ih i žiri i naše članice. Za jedanaestu godinu dodele nagrade i dvadesetu godinu postojanja Udruženja imamo tu novinu. Isto tako, uvešćemo ove godine i kategoriju Rodno najsenzitivnija kompanija, kojom želimo da korporacije u Srbiji pozovemo na društvenu odgovornost kada je u pitanju jačanje ženskog preduzetništva, posebno kroz uključivanje žena u lanac dobavljača, jer ženskim firmama je jako teško da prodru u lance dobavljača. S jedne strane, tu su njihova stroga pravila koja su na mestu, a s druge strane, mapa preduzeća nalaze se u nekom začaranom krugu, jer ne mogu da dostignu ni te količine, ni da izdrže duge rokove naplate svojih potraživanja. Tako da smo mi osmislili koncept gde bi kompanije zapravo uključivale ženska preduzeća kao deo svoje društveno odgovorne strategije, a ne kao deo redovnih procedura i regulativa kojih su obavezni da se pridržavaju. Inicijativa je naišla na podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednice Vlade Srbije, prof. dr Zorane Mihajlović, koja je zaista uvek velika podrška ženskim inicijativama, ali isto tako mi smo imali sreću da je i premijerka Ana Brnabić imala razumevanja za naše prioritetne aktivnosti. Sarađujemo i sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, sa Ženskom parlamentarnom mrežom i Ministarstvom privrede, sektorom za mala i srednja preduzeća, koje je i naše resorno ministarstvo i uvek smo otvoreni za nova partnerstva sa ciljem ostvarivanja interesa ženske preduzetničke populacije.
Bazar: Pre 18 godina inicirali ste osnivanje regionalne ženske mreže na prostoru bivše Jugoslavije. Ova mreža u tom obliku više nije aktivna, ali ste prošle godine u okviru Udruženja osnovali Međunarodni klub poslovnih žena?
Dr Sanja Popović Pantić: Mi smo zaista bili pioniri u povezivanju tog jugoslovenskog prostora. Volim da kažem da su žene sarađivale onda kad drugi nisu i kad to nije bilo ni poželjno ni moderno, a uvek je bilo potreba. Mi smo to znale da prepoznamo i zaista je uvek bilo tih kontakata. Danas sarađujemo u okviru projekta Evropska mreža preduzetništva u koji je uključeno preko 50 zemalja Evrope. I Srbija ima svoj konzorcijum u Evropskoj mreži, gde je i Institut Mihajlo Pupin u kome ja radim, a koji je potpisao Memorandum o saradnji sa Udruženjem poslovnih žena, tako da posebno imamo dobre rezultate upravo u toj sinergiji i promociji ženskih preduzeća na evropskom nivou, uključujući i region. Imali smo niz poslovnih susreta sa srodnim udruženjima u regionu, pod okriljem Evropske mreže preduzetništva. Kada je reč o Međunarodnom klubu poslovnih žena, posebno su nam zanimljive preduzetnice iz dijaspore i želimo i njih da privučemo u naše članstvo.
Bazar: Postoji li razlika u pristupu ženskom i muškom preduzetništvu, koje su specifičnosti ženskog biznisa? Da li su žene preduzetnice solidarne?
Dr Sanja Popović Pantić: Imam utisak da su preduzetnice sklonije da međusobno podele probleme u poslovanju, da razmenjuju informacije i jedna drugoj pruže podršku. Udruženje pruža adekvatan okvir za takvu razmenu. Naše članice, koje su eksperti u određenoj oblasti, održavaju treninge i radionice za svoje koleginice i obrnuto, čime se međusobno podstiču i grade odnosi poverenja i solidarnosti. Žene, istom pažnjom kojom brinu o očuvanju svoje porodice, brinu i o svojoj firmi. Zato veliku pažnju poklanjamo ekonomskom osnaživanju žena kroz otklanjanje prepreka s kojima se suočavaju, kao i kreiranju politika koje bi omogućile da žene na ravnopravnoj osnovi sa muškarcima učestvuju u ekonomskim aktivnostima kao što su obavljanje bolje plaćenih poslova, zauzimanje viših pozicija, razvoj sopstvenih potencijala, započinjanje sopstvenog biznisa, podsticanje ženskog preduzetništva. Ali, velika pažnja mora biti usmerena i ka balansu profesionalnog i porodičnog života i sistematskom i strateškom razvoju infrastrukture socijalne pomoći i socijalne politike vezane za porodiljsko odsustvo, obezbeđenje usluga čuvanja dece, brige za starije. Sve to ima veliki uticaj na aktiviranje ženskog preduzetništva. To je važno jer je žensko preduzetništvo u Srbiji započelo kao socijalna kategorija, a danas je sve više faktor ekonomskog razvoja. S početka su žene ulazile u samostalni biznis pretežno zbog nužde. Danas to sve više rade zbog novih šansi koje im se ukazuju i zbog toga što u tome vide neku drugu opciju.
Bazar: Mama ste devojčica, šta mislite koji su razgovori i u kom periodu u tom smislu za njih bili najznačajniji, u smislu psihološke podrške i jačanja njihove ličnosti (da li ste pribegavali tradicionalnom društvenom vaspitanju, na način da ženska deca treba da budu na usluzi svim članovima porodice, ili…)?
Dr Sanja Popović Pantić: Anja Anđela, moja starija ćerka, ima sedamnaest godina, ide u Petu beogradsku gimnaziju i mnogo voli svoje društvo. Mlađa ćerka Lara ima petnaest godina i upravo se sprema da upiše, nadamo se, takođe Petu gimnaziju. I suprug i ja smo roditelji koji nešto previše ne pričaju, ne smaraju, da kažem mladalačkim jezikom. Više kroz neki lični primer naše ćerke to sve sagledavaju i postavljaju na pravo mesto u svojoj matrici vrednosti. Mislim da smo im usadili dobar sistem vrednosti, u smislu da su dobri i pošteni ljudi, jer one jesu već formirani ljudi. Verujem da su i kroz svoju osnovnu porodicu i kroz odnos baka i deka mogle samo da vide da tu nema mesta nikakvim rodnim stereotipima. Naprotiv, njihov deka, odnosno moj otac, možda je najveći feminista koga sam ikad upoznala među muškarcima. Veliki je ljubitelj ženske dece i velika im je podrška. Drugo, njima se jako dopada ono što radim u UPŽ i vole da se uključe u raznorazne naše projekte, gde je mesto za to, kao što je recimo Dan devojčica. Tako je starija, recimo, pomogla da se osmisli takmičenje za devojčice pod nazivom Uhvati ideju, koje je Udruženje zatim realizovalo u sklopu Dana devojčica. A mlađa je PR Dana devojčica. Vrlo je elokventna i analitična, pa nam pomaže oko raznih aktivnosti. Pamti sve moje obaveze i pravi mi planer. Jako puno znaju o našim članicama, njihovim biznisima. Zaista su time fascinirane. Starija je napravila jedan referat koji je bio zapažen, na temu devojčice iz Pakistana, Malale, koja je za nju bila primer. Njenom hrabrošću bila je opčinjena. Srećna sam jer sve to shvataju na pravi način, to da su žene ravnopravne s muškarcima.
Bazar: Imate mnogo obaveza, koje je to vreme koje posvećujete samo sebi?
Dr Sanja Popović Pantić: Ja zaista nemam neko vreme samo za sebe, niti mislim da sam ja sama sebi neko najbolje društvo. Mislim da nisam dovoljno zabavna samoj sebi (smeh)… Moje najbolje društvo su moje ćerke i moja porodica. Kad god smo slobodni, osmišljavamo nešto u čemu možemo zajedno da učestvujemo.
Autor: Gordana Mašić
