Ključni zahtev privrednika šest zapadnobalkanskih ekonomija je da se njihovim ljudima, robi, uslugama i kapitalu omogući neometano kretanje kroz region, izjavio je predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma KIF Marko Čadež, uoči Samita o Zapadnom Balkanu u Poznanju na kome zajednička regionalna komora danas predstavlja stavove i preporuke više od 350.000 kompanija iz celog regiona.
Marko Čadež je u izjavi Tanjugu upozorio da će region imati veliki problem ako se zapadnobalkanski prostor ne uredi tako da funkcioniše kao jedinstveno tržište i ako se ne otklone kočnice nesmetanoj trgovini. „Naše privrede proizvode sve više robe, obim međusobne i trgovine sa EU je sve veći. Utoliko pre moramo da harmonizujemo propise, pojednostavimo procedure, usaglasimo sertifikate i da se fokusiramo na međusobno priznavanje takozvane prekogranične dokumentacije kako bi roba neometano prolazila kroz ceo region“, ukazao je Čadež.
U dokumentu pripremljenom za skup u Poznanju KIF je pozdravio napredak postignut od prošlogodišnjeg samita u Londonu ali je i ukazao da dve godine nakon usvajanja Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor, nedostaje opipljiv i realan napredak koji bi privrednicima u regionu olakšao svakodnevno poslovanje.
Komorski investicioni forum poziva zapadnobalkanske vlade, evropske institucije, države EU – članice Berlinskog procesa, da postignu konsenzus kojim će se ekonomski interesi privrede i građana staviti ispred političkih i da zajedno rade na „novom dogovoru“ (New Deal) za region.
To bi omogućilo da privreda Zapadnog Balkana što pre počne da uživa koristi jedinstvenog ekonomskog prostora i stvaranje uslova za brži rast regiona od 7 – 8 procenata godišnje, smatraju u KIF-u.
„Novi dogovor“ bi obuhvatio ne samo trgovinu već sve elemente budućeg zajedničkog regionalnog prostora i tržišta, od usaglašavanja propisa, standarda i praksi, preko pitanja investicionih politika, do digitalnog povezivanja i obrazovnih sistema.
„Reč je o formiranju zajednice po modelu evropske ekonomske unije čiji je cilj da omogući carinsku uniju, stvori zajedničko tržište, razvije nove zajedničke politike i obezbedi političke okvire za dublje integracione procese između ekonomija Zapadnog Balkana i olakša ulazak regiona u Evropsku uniju“, navodi se u KIF-ovom dokumentu.
Da bi se osigurala bolja koordinacija i brže sprovođenje dogovorenih mera za izgradnju regionalnog ekonomskog prostora, komore članice KIF predlažu formiranje ministarstava za regionalnu saradnju u svim ekonomijama Zapadnog Balkana.
Na listi preporuka poslovne zajednice, osim pojednostavljenja propisa i procedura, sinhronizacije i međusobnog priznavanja dokumentacije, otklanjanja necarinskih barijera i drugih prepreka za brži i jeftiniji protok robe i veći priliv investicija, nalaze se i jačanje javno-privatnog dijaloga, lakši i bolji pristup kreditima za mala i srednja preduzeća i razvoj alternativnih vidova finansiranja.
Privrednici regiona se zalažu i za sprovođenje digitalne agende, veću mobilnosti kadrova unutar regiona i obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja dostupnog svima, uključujući i stručno obrazovanje i usavršavanje.
