Održan Samit Berlinskog procesa za Zapadni Balkan

Foto: DELEGACIJA EU U REPUBLICI SRBIJI

3. novembra 2023. godine održan je Samit Zapadnog Balkana u kontekstu Berlinskog procesa, na kom su se okupili šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana, kao i njihove kolege iz devet država članica EU i Velike Britanije, kako bi unapredili svoju regionalnu saradnju i agendu evropskih integracija.

Nakon svoje posete regionu Zapadnog Balkana, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen,  najavila je značajan paket energetske podrške od milijardu evra u bespovratnim sredstvima EU, kako bi pomogla Zapadnom Balkanu da se suoči sa neposrednim posledicama energetske krize.

U tom kontekstu, najavljeno je da će Zapadnom Balkanu od januara biti dostupno 500 miliona evra u cilju podrške energetski ugroženim domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima, dok bi još 500 miliona evra bilo obezbeđeno za unapređenje energetske diversifikacije, proizvodnje obnovljive energije i interkonekcija gasa, kao i električne energije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

Samit je takođe bio fokusiran na napredak koji je region postigao u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta (Common Regional Market – CRM), regionalne inicijative usaglašene od strane lidera Zapadnog Balkana u Sofiji 2020. godine, kao i na implementaciju Ekonomskog i investicionog plana (Economic and Investment Plan – EIP) koji je pokrenut u oktobru 2020. godine.

Evropska unija pozdravila je napredak u pregovorima o tri nova sporazuma o Zajedničkom regionalnom tržištu koji olakšavaju slobodu kretanja i zapošljavanje širom regiona, čime će se značajno poboljšati mobilnost i saradnja u regionu. Potpisani sporazumi tiču se:

• međusobnog priznavanja ličnih karata, što će olakšati putovanja i pojednostaviti administrativne procedure za ulazak, tranzit i kraći boravak između šest zemalja Zapadnog Balkana i omogućiti jednako postupanje prema svim građanima regiona;
• međusobnog priznavanja akademskih diploma, što će omogućiti bolju mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu, skratiti period za donošenje odluka o priznavanju diploma i ukinuti postojeće naknade za podnošenje zahteva; i
• međusobnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija, što će olakšati kretanje profesionalaca širom regiona i omogućiti pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekata na Zapadnom Balkanu.

Region je podržao i Deklaraciju o saradnji u oblasti energetske bezbednosti, u kojoj su se lideri obavezali da će udvostručiti svoje napore za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, usklađene sa EU Zelenim dogovorom. Ova saradnja će doprineti većoj energetskoj diversifikaciji i čistijoj energiji, kao i ubrzanju reformi na njihovim nacionalnim energetskim tržištima kako bi se uskladili sa EU.

Više informacija o Samitu dostupno je na sajtu Evropske komisije.

Berlinski proces je uspostavljen 2014. godine, na inicijativu Angele Merkel, bivše nemačke kancelarke, i služi kao platforma za saradnju između visokih zvaničnih predstavnika država Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije. Glavni focus ove inicijative je stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, a u proces su uključene institucije EU, međunarodne finansijske institucije i civilno društvo iz regiona. Sledeći samit će biti organizovan u Tirani (Albanija).