Održan skup „Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope“

Privredna komora Srbije (PKS) uskoro će izaći sa 10 ciljeva transformacije privrede ka zelenoj ekonomiji, najavio je danas Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, na konferenciji „Cirkularna ekonomija, zapošljavanje i digitalizacija u svetlu Konferencije o budućnosti Evrope“.

Kako je istakao, sadašnja politička situacija mogla bi da ove teme stavi u drugi plan, što bi trebalo izbeći i uprkos političkim dešavanjima ići sa realizacijom konkretnih ciljeva u oblastima cirkularne ekonomije i digitalizacije.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić, je navela da bi prema nekim procenama prelazak na cirkularnu ekonomiju mogao da dovede do otvaranja 30.000 novih radnih mesta.

Navela je da ova vrsta ekonomije podrazumeva i zdravstveno bezbednija radna mesta, što otvara prostor i za veće zapošljavanje osoba sa invaliditetom a nedavno doneti Zakon o socijalnom preduzetništvu bi mogao pospešiti zapošljavanje tzv. ranjivih kategorija na tržištu rada.

 „Osobe koje su ranije bile teže zapošljive mogle bi da se prekvalifikuju za poslove u oblasti cirkularne ekonomije, a naša saznanja pokazuju da su one često radile baš u reciklaži“, navela je Darija Kisić.

Iako Srbija nije članica Evropske unije (EU) i građani Zapadnog Balkana nisu u potpunosti uključeni u aktivnosti koje proističu iz inicijative Konferencija o budućnosti Evrope, to prema oceni ministra za evropske integracije, Jadranke Joksimović, nije razlog da se u našem društvu ne razgovara o svim temama koje se tiču budućnosti našeg kontinenta. Joksimović je ukazala da su se geopolitičke okolnosti u Evropi značajno izmenile i da moramo da budemo svesni da će one uticati na sve planove i pravce razvoja EU i Srbije.

„Okolnosti su izmenjene i u političkom i u ekonomskom i u ekološkom, zdravstvenom pogledu i tek ćemo da vidimo kako će to da se odrazi na održivi razvoj, tržište rada i zapošljavanje“, naglasila je Joksimović. Ona je zahvalila Francuskoj kao predsedavajućem Savetu Evropske unije, što kako je ocenila u možda najtežem trenutku posle Drugog svetskog rata, nije zaboravila na temu proširenja, i vodi se time da proširenje može da ide paraleno sa reformom same EU.

Joksimović je navela da je za Srbiju najvažnije da sačuva regionalni mir i stabilnost i da je pokazala koliko je posvećena ovim ciljevima.

Osvrćući se na aktuelnu ukrajinsku krizu, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre, je naglasio da Evropska unija želi da osigura nabavku energenata i da će to raditi zajedno sa Zapadnim Balkanom. Prema njegovim rečima, rešenje je u obnovljivim izvorima energije, koji mogu da obezbede nezavisnost zemljama koje ih imaju u dovoljnim količinama.

Ambasador Francuske u Beogradu, Pjer Košar, najavio je dva zanimljiva projekta, francusko- srpski forum inovacija 13. aprila u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, kao i konkurs „Eko opština“ u okviru koga će biti nagrađene opštine sa najboljim rezultatima vezanim za čistu vodu i energetsku efikasnost.

U okviru konferencije održani su ekspertski paneli posvećeni snažnijoj privredi, socijalnoj pravdi i radnim mestima, cirularnoj ekonomiji i digitalizaciji. Na skupu su učestvovali i predstavnici privatnog sektora, organizacija civilnog društva, univerziteta, sindikata, poslodavaca.