Pravnim tekovinama EU uređena su i pitanja u vezi sa uslugama plaćanja na unutrašnjem tržištu, a na taj način uspostavljena je osnova za stvaranje jednog šireg evropskog tržišta za plaćanje. Osnovni cilj je je da prekogranična plaćanja postanu laka, efikasna i sigurna kao „nacionalna“ unutar zemalja članica, dok se istovremeno poboljšavaju prava korisnika na korišćenje usluga plaćanja.
Takođe, nastoji se da se poboljša konkurencija, otvaranjem tržišta plaćanja ka novim učesnicima, tako da se podstiče povećanje efikasnosti i smanjenje troškova, i uspostavlja neophodna platforma za jedinstvenu zonu za plaćanje u evrima. Osim toga, propisima Evropske unije o prekograničnom plaćanju u EU otklanjaju se razlike u naplatama za prekogranična i nacionalna plaćanja u evrima do određenog iznosa. To se primenjuje na sva elektronska plaćanja (prenose kredita, direktnih dugovnih salda, plaćanja posredstvom debitnih i kreditnih kartica i podizanja gotovine na bankomatima).
Primenom ovih pravila, postiže se da potrošača, koji obavlja prekogranično elektronsko plaćanje u evrima, ta operacija košta isto kao kada obavlja odgovarajuće plaćanje u evrima u svojoj zemlji članici. Istovremeno, pravnim aktima EU uređena su i pitanja o osnivanju, obavljanju delatnosti i nadzoru poslovanja institucija za elektronski novac.
U oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, zahteva se od banaka i drugih ekonomskih operatera da identifikuju klijente i prijave određene transakcije, naročito kada se radi o predmetima visoke vrednosti ili velikim gotovinskim transakcijama. Ključni zahtev za borbu protiv finansijskog kriminala jeste delotvoran administrativni kapacitet i kapacitet za primenu propisa, uključujući i saradnju između organa koji obavljaju nadzor, organa koji sprovode zakone i tužilaštva.
Članstvo u EU imaće efekte za sve učesnike finansijskih tržišta, kao i za građane, preduzetnike, investitore, odnosno korisnike finansijskih usluga. U skladu sa ukidanjem ograničenja kretanja kapitala, građani države članice i preduzetnici imaju veće mogućnosti izbora finansijskih institucija sa kojima žele da posluju, na primer u pogledu obavljanja platnog prometa. U oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kroz usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, uspostavlja se efektivan sistem koji podrazumeva uključenost i saradnju većeg broja institucija sa ciljem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Srbija je u procesu pristupanja otvorila osamnaest poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
