U Privrednoj komori Srbije predstavljen Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2022
Srbija je ostvarila određen napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede, očuvala stabilnost bankarskog sektora, poboljšala budžetski bilans i postigla izvestan napredak u reformama poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća, a očekuje se nastavak strukturnih reformi javne uprave i upravljanju državnim preduzećima, rečeno je danas na predstavljanju „Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2022“ u Privrednoj komori Srbije (PKS).
„Nesporno je da je Evropska unija strateški važan partner Srbije, pre svega, u poslovnom pogledu. Ništa ne povezuje Evropsku uniju i Srbiju tako dobro, snažno i kvalitetno, kao naše ekonomske veze, i zbog toga je privreda Srbije iskreno zainteresovana za ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji“, istakao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS.
Vesović je naglasio da je izuzetno važno, posebno u aktuelnoj globalnoj krizi energenata, to što je Srbija prošle godine otvorila Klaster 4 koji se tiče „zelene“ ekonomije i energetske tranzicije i najavio da će Privredna komora Srbije u narednom periodu predstaviti Deklaraciju „Zelena transformacija srpske privrede u 10 tačaka“.
Govoreći o napretku Srbije po pitanju regionalne saradnje, ukazao je na značaj Inicijative „Otvoreni Balkan“ i njene benefite na privredu regiona, ali i naglasio da privreda Srbije zahteva od EU da se uključi u rešavanje problema dugog zadržavanja kamiona na graničnim prelazima ka Uniji.
Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, istakla je da Izveštaj EK pokazuje da je Srbija ostvarila napredak u oblastima koji su ključni i za privredu, oblasti pravosuđa i borbi protiv korupcije, te da Izveštaj jasno poručuje da je postignut snažan napredak srpske ekonomije.
Joksimović je rekla i da je Evropska komisija donela odluku da odobri paket mera za Zapadni Balkan u energetskom sektoru kojim će se finansirati energetska stabilnost, bezbednost i diversifikacija snabdevanja energentima. Pored toga, kroz Evropski investicioni plan, Evropska unija podržava tranziciju ka zelenoj energiji, održivoj ekonomiji i projektima iz oblasti životne sredine.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuel Žiofre, rekao je da je Srbija između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti po osnovu ekonomskih kriterijuma i istakao partnerstvo u oblasti trgovine i investicija između Srbije i EU, a pozvao na nastavak strukturnih reformi kako bi se smanjio udeo države u ekonomiji i poboljšala vladavina prava u celini. Naglasio je da je trenutak za ubrzanje reformskog kursa u Srbiji za dobrobit privrede i građana.
Borba protiv korupcije i unapređeno pravosuđe, kao i reforme u sektoru javne uprave, bili su od vitalnog značaja za poboljšanje investicione klime, rekao je ambasador EU.
Žiofre je istakao da Srbija može da nastavi da se oslanja na EU i da je više od 60 odsto ukupne trgovine Srbije sa EU, koja godišnje daje našoj zemlji više od 200 miliona evra bespovratnih grantova za projekte.
Koliko je tržište EU značajno za privredu Srbije ilustruju i podaci da 65 odsto našeg izvoza ide u EU a uvoz iz Unije čini 60 posto, da 24.000 domaćih privrednih subjekata trguje sa EU, a 10.000 preduzeća sa većinskim vlasništvom građana EU posluje u našoj zemlji.
Ovde možete preuzeti prezentaciju sa predstavljanja Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji 2022.