Uvaženi su zahtevi Grčke da se u zaključke unesu jemstva da će u Albaniji biti poštovana prava grčke manjine i da neće biti diskriminacije grčke manjine prilikom upisivanja imovine u katastre.
Usaglašeni zaključci sadrže i stavove o novoj metodologiji procesa pregovora o prijemu u članstvo država Zapadnog Balkana. Time bi taj postupak trebalo da bude brži, delotvorniji, a ne „previše automatski i s tehnokratskim rukovodjenjem“, piše francuski list Lezeko.
To znači da se uporedo osnaže i preurede ustanove i sistem odlučivanja EU da bi ona bila u stanju, kako je objašnjeno, da u neko dogledno vreme primi nove članice.
Video dogovor šefova evropskih diplomatija mora biti potvrdjen u pisanom obliku, a on prosleđen samitu EU na odobrenje.
Potom bi Evropska komisija pripremila okvire za pregovore sa Skopljem i Tiranom da bi tada bili utvrđeni i datumi pregovora za Skoplje, a uslovno i za Tiranu.
To bi se potvrdilo i na očekivanom samitu EU i Zapadnog Balkana u maju u Zagrebu.
Neki zvaničnici koji prate ministarsko zasedanje kažu da, s obzirom na pandemiju korona virusa, treba još videti da li će samit u glavnom gradu Hrvatske moći da se organizuje.
Inače, prethodno je Savet ministara razmatrao otvaranje pregovora o članstvu sa dve balkanske zemlje na sastanku 15. oktobra 2019.
Evropski savet je 17-18. oktobra odlučio da se pitanju proširenja vrati na dnevni red pre samita EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu.
Od tada je Komisija objavila svoje predloge za unapredjenje procesa pristupanja sa ciljem da se povećaju kredibilitet i poverenje na obe strane i da se postignu bolji rezultati „na terenu“.
Takođe je Evropska komisija predstavila ažurirane izveštaje o napretku reformi u Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Na osnovu toga, kako je naveo Savet u najavi sastanka, evropski „ministri će održati političku raspravu o otvaranju pregovora o pristupanju sa dve zemlje“.
Francuska je pre pet meseci blokirala početak pregovora o proširenju sa Albanijom i Severnom Makedonijom s obrazloženjem da proces proširenja pre toga mora da se preispita i unapredi.
Takva odluka posebno je pogodila Severnu Makedoniju koja je uspela da reši dugogodišnji spor sa Grčkom oko imena, uprkos snažnom otporu u zemlji.
U izveštajima o reformama u Severnoj Makedoniji i Albaniji objavljenim početkom marta, EK je ostala pri svojim ranijim preporukama da se otvore pregovori o pristupanje sa te dve zemlje.
U zaključcima ažuriranih izveštaja za obe zemlje je ocenjeno da su pojačale napore i isporučile dalje značajane i održive rezultate u ključnim oblastima identifikovanim u Zaključcima Saveta iz juna 2018. i da, shodno tome, ostaju validne preporuke EK iz 2019. da se otvore pregovori o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanjom.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: Beta
